Nisam neki poduzetnik, ne znam s kapitalom, ne volim ljude moliti da mi nešto daju pa samim tim rijetko imam sponzora, nemam bogatog strica u Americi, nemam veliko nasljedstvo ili veliku firmu, kreativac sam i to radim: pišem reportaže, članke, priče, fotografiram.
Što se tiče novaca moje putovanje započne tako da s vlastitog računa dignem sav novac, da račun izmuzem do najvećeg dopuštenog minusa. Upravo sam to uradio danas. S tim novcem putujem, a putujem ovisno koliko novaca imam. Kao što ste shvatili nisam na putu samo da mi guzica vidi cestu već nešto i radim. Radim priče.
Na terenu odaberem nekoliko tema, platim lokalcu koji zna engleski da mi sredi kontakte, napišem reportaže, usput se dobro zajebavam, upoznam zanimljive ljude i krećem dalje.
Po povratku se uzdam u urednike časopisa s kojima surađujem da mi objave i plate priče kako bi pokrio onaj minus s početka i kako bi npr. imao za platiti režije čiji me računi u međuvremenu čekaju pred vratima.
I onda ponovno u krug…
Kreativac, pisac i umjetnik bilo koje vrste danas je u RH gotovo socijalni slučaj. Šteta. Ali bez obzira na sve takav način života ispunjen je radošću, šarenilom i punim plućima na svakom koraku.
Life is good 🙂
Hrvoje Ivančić
